Glas Muslimana Crne Gore

Informativni portal



Svijet

January 5, 2016

Evo šta rade Sirijci u Turskoj, nisu svi siromašni

More articles by »
Written by: admin

Širom Turske Sirijci su u protekloj godini investirali 160 miliona dolara i otvorili 1.200 firmi

Milioni Sirijaca pobegli su iz svoje domovine od kada je počeo rat 2011. godine. Iako brojni žive u izbegličkim kampovima, oni nešto bogatiji su odlučili da ulože svoj novac i pokrenu biznise.

Ezat Ban, izbeglica iz Halepa, koji duže od godinu dana živi u Istanbulu uspeo je da se zaposli u sirijskoj poslastičarnici, gde pravi baklave.

„Blizu 20 osoba radi u našoj radnji. Većina su iz Sirije, ali ima i Turaka. Dolaze iz Damaska, Halepa i Homsa. Mnogo Sirijaca živi u ovom kvartu Istanbula. Nekad me to podseća na Halep. Naše mušterije su pretežno Sirijci, ali dolazi nam mnogo Evropljana i lokalnih Turaka. Oni vole naše baklave i redovno ih kupuju“, kaže on.

On je jedan od 400.000 Sirijaca koji su novi život započeli u Istanbulu.

Među njima ima i onih nešto imućnijih, koji su činili srednju klasu preratnog sirijskog društva. U Istanbulu su otvorili firme, poslastičarnice i restorane, zaposlili sirijske izbeglice da rade za njih.

Samo tokom prošle godine, širom Turske je registrovano više od 4.700 firmi sa stranim kapitalom. Od toga, 1.200 ih je u vlasništvu Sirijaca – koji su ukupno investirali 160 miliona dolara u tursku ekonomiju.

Taj trend raste iz godine u godinu.

Mladi Ahmed Ibrahim iz Damaska je takođe vlasnik jednog restorana. On pojašnjava da nije bilo lako pokrenuti biznis u ovom gradu.

„Iznajmljivanje prostora je veoma skupo, skupa je i roba. Prisiljeni smo to prodavati po niskim cenama kako bi Sirijci, ali i ostali Arapi i Turci, mogli sebi priuštiti da dođu i jedu kod nas. Naročito nam je bilo teško u početku dok nismo stekli ime i reputaciju“, kaže on.

Novi život u Turskoj

Turska je dom za 2,3 miliona registrovanih sirijskih izbeglica.

Međutim, humanitarni radnik Osman Atalay iz organizacije IHH pojašnjava da nisu sve izbeglice siromašne.

„Među sirijskim izbeglicama imate dve vrste ljudi – one koji su ekonomski dobrostojeći i one koji nisu. Drugim rečima, imate bogate i siromašne. Ali oni su zajedno pobegli zbog rata u Siriji. Kada su došli u Tursku, mislili su da će se rat završiti za godinu ili dve. Poneli su ušteđevinu koju su imali. Neki su kupili kuće, drugi su otišli u veće gradove poput Gaziantepa, Urfe, Antakje i Istanbula i otvorili kafiće, restorane ili poslastičarnice“, kaže Atalay.

Zato su bogatiji i obrazovaniji Sirijci odlučili uložiti svoje ušteđevine i započeti novi život u Turskoj, jer niko od njih ne zna kada će se rat u njihovoj zemlji završiti.


 

IZVOR: ALJAZEERA

Foto: Thinkstock



About the Author

admin





Matica muslimanska Crne Gore
 
 

 

Konkurs za objavljivanje rada u 9. broju časopisa ”Osvit”

Matica muslimanska Crne Gore Samostalno udruženje u oblasti kulture manjinskog muslimanskog naroda Broj: 19  10. 09. 2017. godine   O b a v j e š t e nj e o prijemu tekstova, radova, za Deveti broj časopisa OSVIT glas M...
by admin
0

 
 

Položaj Muslimana Crne Gore poslije izbora 2016. godine

Matica muslimanska Crne Gore Samostalno udruženje u oblasti kulture manjinskog muslimanskog naroda. Broj: 18 12. 06. 2017. godine     Demokratska partija socijalista predsjedniku Milu Đukanoviću     Pred...
by admin
0

 
 

Vezirova džamija u Gusinju

Vezirova džamija je najstarija džamija u Gusinju. Prema predanju, džamiju je izgradio skadarski vezir iz porodice Bušatlija, početkom 15. veka. Zbog svog značaja i svoje karakteristične arhitekture zaštićena je zakonom...
by admin
0

 




Savjet Muslimana Crne Gore

0 Comments


Be the first to comment!


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *


Fond za zaštitu i ostvarivanje manjinskih prava u Crnoj Gori