Glas Muslimana Crne Gore

Informativni portal



Crna Gora

October 12, 2015

Šamija dio kulturne baštine

More articles by »
Written by: admin
Tags:

PROJEKAT „TRADICIONALNA ŽENA MUSLIMANKA-KNJIŽEVNOST, ODIJEVANJE, PORODICA”

BIJE­LO PO­LjE – Po­vo­dom pro­jek­ta ,,Tra­di­ci­o­nal­na že­na mu­sli­man­ka – knji­žev­nost, odi­je­va­nje, po­ro­di­ca”, u bje­lo­polj­skom Za­vi­čaj­nom mu­ze­ju odr­ža­na je tri­bi­na pod na­zi­vom ,,Po­ri­je­klo i ulo­ga ša­mi­je sa oicom u mo­di že­ne mu­sli­man­ke”, a otvo­re­na je iz­lo­žba tra­di­ci­o­na­le ma­ra­me že­ne mu­sli­man­ke „Ša­mi­ja sa oicom, tra­di­ci­ja ili mo­da”. Želj­ko Ra­i­če­vić, ru­ko­vo­di­lac Za­vi­čaj­nog mu­ze­ja, za­ha­lio se na do­bi­je­ne 22 ša­mi­je sa oicom, ko­je će ukra­ša­va­ti mu­zej­ske zbir­ke.
– Ša­mi­ja je odjev­ni pred­met ko­ji nam je svi­ma po­znat ali o njoj po­sto­ji ma­lo li­te­ra­tu­re. Ina­če, Bi­je­lo Po­lje ima bo­ga­tu sto­go­di­šnju tra­di­ci­ju umjet­nič­kog za­na­stva, gdje se uglav­nom ra­di o ru­ko­tvo­ri­na­ma ov­da­šnjih že­na – ka­zao je Ra­i­če­vić, i do­dao da je 2012. go­di­ne Mi­ni­star­stvo kul­tu­re po­kre­nu­lo kam­pa­nju pri­ku­plja­nja ne­ma­te­ri­jal­ne kul­tur­ne ba­šti­ne, či­ji je je­dan od uče­sni­ka bio i bje­lo­polj­ski Za­vi­čaj­ni mu­zej.
-Iz­me­đu osta­lih pred­me­ta iza­bra­li smo i oicu na ša­mi­ji, kao je­dan od iz­u­zet­no vri­jed­nih ru­ko­tvo­re­na na­šeg na­ro­da. Tre­ba­lo je da bu­de pred­lo­že­na kao na­še kul­tur­no do­bro, kao što je slu­čaj sa čip­kom iz Ko­to­ra. Da kra­si Cr­nu Go­ru i bu­de naš auten­tič­ni pro­iz­vod. Na­da­mo se da će i oica ima­ti isti tret­man – ka­zao je Ra­i­če­vić, do­da­ju­ći da će usko­ro bi­ti or­ga­ni­zo­va­na ve­ća iz­lo­žba ša­mi­ja.

20100412_4
Emi­na Fe­tić, no­si­lac pro­jek­ta, na­gla­si­la je da je cilj ma­ni­fe­sta­ci­je pro­mo­ci­ja kul­tur­ne ba­šti­ne i na­sle­đa mu­sli­ma­na u Cr­noj Go­ri.
Re­džo Bu­čan, je­dan od sa­ku­plja­ča ša­mi­ja, na­gla­sio je da su pred­stavlje­ne dvi­je vr­ste ša­mi­je. Jed­na za sva­ko­dnev­nu upo­tre­bu, ko­je su od obič­nog plat­na, i ša­mi­ja za sve­ča­ne pri­li­ke od sku­pljeg pa­muč­nog ma­te­ri­ja­la.
– Ma­te­ri­jal se na­ba­vljao u No­vom Pa­za­ru, Du­brov­ni­ku, Sko­plju, Ska­dru, Sa­ra­je­vu i Is­tan­bu­lu. Žen­ska odje­ća se ina­če ra­di­la ruč­no skro­je­na i ši­ve­na kod maj­sto­ra ter­zi­ja i ku­jun­dži­ja – is­ta­kao je Bu­čan, ko­ji je naj­ve­ći ču­var tra­di­ci­je no­še­nja ša­mi­je u bje­lo­polj­skom kra­ju.
Pre­ma ri­je­či­ma Mi­li­ce Se­ku­lić, di­plo­mi­ra­nog et­no­lo­ga, kao je­dan dio no­šnje, ša­mi­ja se mo­že sma­tra­ti ču­va­rom kul­tur­ne ba­šti­ne.
– Kroz vri­je­me je pre­no­si­la broj­ne po­ru­ke o vjer­skom, na­ci­o­nal­nom, ma­te­ri­jal­nom i brač­nom sta­tu­su i kao ta­kva pred­sta­vlja zna­ča­jan dio tra­di­ci­je i kul­tur­nog na­slje­đa jed­nog na­ro­da – na­gla­si­la je Se­ku­li­će­va.
Ona je do­da­la da je ša­mi­ja, od­no­sno ma­ra­ma ili po­ve­za­ča za gla­vu, pred­sta­vlja­la dio tra­di­ci­o­nal­nog žen­skog mu­sli­man­skog ko­sti­ma.
– Ša­mi­ja je ma­ra­ma ko­ju su že­ne no­si­le na gla­vi i naj­če­šće su iz­ra­đi­va­ne od pa­mu­ka i obič­no su bi­le bi­je­le bo­je, ma­da su se no­si­le i one u jar­kim bo­ja­ma. Ukra­ša­va­ne su oji­cim, od­no­sno po­rub je op­ši­van ra­zno­boj­nim kon­ci­ma u za­vi­sno­sti od pri­li­ke ili sta­ro­sti. Naj­če­šće su ih že­ne ukra­ša­va­le cvi­jet­nim de­ta­lji­ma – ka­za­la je Se­ku­li­će­va, do­da­ju­ći da su dje­voj­ke i mla­de že­ne no­si­le ša­mi­ju sa­vi­je­nu na pe­ro, sa ukra­še­nim kra­je­vi­ma iza vra­ta, ve­za­nim na­vrh gla­ve, a sta­ri­je že­ne su se za­bra­đi­va­le ve­ćom ma­ra­mom, ta­ko­đe sa­vi­je­ne na pe­ro, ali sa ukra­še­nim kra­je­vi­ma ka­či­le pod bra­dom sa stra­ne.
Sa­rad­nik na pro­jek­tu je NVU „Klub kul­tu­re” na če­lu sa Ra­fe­tom Mu­li­ćem. Pro­je­kat je po­dr­žan od stra­ne Fon­da za za­šti­tu i ostva­ri­va­nje ma­njin­skih pra­va, či­ji je pred­sjed­nik Sa­fet Kur­ta­gić pri­su­stvo­vao tri­bi­ni i iz­lo­žbi.

Sa­ču­va­na ha­lji­na – ter­luk sta­ra 150 go­di­na

Re­džo Bu­čan je pri­sut­ni­ma po­ka­zao ha­lji­nu – ter­luk, ko­ja je iz­ra­đe­na pri­je 150 go­di­na, i po­ti­če iz se­la Do­bri­nja.
– Ha­lji­na se na­la­zi­la kod imuć­nog Ejup be­ga Ze­ko­vi­ća, ko­ji je imao li­je­pu kćer­ku Ari­fu, ko­ju je udao u se­lo Gu­ba­vač za Ali­ju agu Bu­ča­na. Od ta­da je sa ko­lje­na na ko­lje­no ova ha­lji­na, a i i dio ša­mi­ja od ko­jih je jed­na sta­ra osam de­ce­ni­ja, sa­ču­va­na u po­ro­di­ci Bu­čan- na­gla­sio je ovaj sa­ku­pljač ša­mi­ja.


Izvor: Dan.co.me

 



About the Author

admin





Matica muslimanska Crne Gore
 
 

 

Konkurs za objavljivanje rada u 9. broju časopisa ”Osvit”

Matica muslimanska Crne Gore Samostalno udruženje u oblasti kulture manjinskog muslimanskog naroda Broj: 19  10. 09. 2017. godine   O b a v j e š t e nj e o prijemu tekstova, radova, za Deveti broj časopisa OSVIT glas M...
by admin
0

 
 

Vezirova džamija u Gusinju

Vezirova džamija je najstarija džamija u Gusinju. Prema predanju, džamiju je izgradio skadarski vezir iz porodice Bušatlija, početkom 15. veka. Zbog svog značaja i svoje karakteristične arhitekture zaštićena je zakonom...
by admin
0

 
 

Stara džamija u Plavu

Stara ili Drvena džamija je najstarija građevina u Plavu, podignuta u vrijeme vladavine sultana Mehmeda II Osvajača (vladao od 1451-1481). Po njemu je u narodu nazvana Carska džamija. Najstarija je džamija u Plavu pa se na...
by admin
0

 




Savjet Muslimana Crne Gore

0 Comments


Be the first to comment!


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *


Fond za zaštitu i ostvarivanje manjinskih prava u Crnoj Gori